O nama

čula rečenicu: „Majko, vaša beba je umrla, mladi ste, imaćete još dece, bolnica će sahraniti vašu bebu.“

Lagali su nas lekari,.beba nije umrla, mnoge mame nisu imale prilike za još, a nijedna bolnica nije sahranila nijedno dete. Do danas ni jedan lekar u Srbiji nije odgovarao za izgovorenu laž. Uskoro pokrećemo sudske postupke pred državnim organima drugih država za delo koji su uradili lekari u srpskim porodlištima a deca sada žive na teritoriji drugih država. Država Srbija do danas neće da rešava slučajeve nestalih beba, Ima ko hoće na ovom svetu. Za državne organe Slovenije, Hrvatske. Austrije, Nemačke delo nije zastarelo.... Trgovina ljudima ne može da zastari,,, Ne može da zastari pravo majke da sazna gde je dete .... Ne može da zastari pravo deteta da traži ko su mu biološki roditelji....

Zbog čega smo se udružili?

Prijave za krađu tek rođene dece nesrećni roditelji u Srbiji podnose još od pedesetih godina prošlog veka, procena je da je do današnjih dana prijavljeno više od 20.000 slučajeva. Broj onih koji to nisu učinili, iz raznih razloga, a najčešće zbog nepoverenja u državne organe, mogao bi biti isto toliki. Slučajevi nestajanja novorođenčadi u srpskim bolnicama prijavljivani su decenijama. Na hiljade roditelja svedočilo je da su im lekari govorili kako je njihova beba naprasno umrla neposredno ili dan-dva nakon rođenja. Roditeljima najčešće nije bilo dozvoljeno ni da vide telo, a samo retkima je predato, pa i u tim slučajevima roditelji ozbiljno sumnjaju da je reč o njihovom novorođenčetu.

Šta želimo da se izmeni?

Kolale su priče po hodnicima srpskih porodilišta da su deca prodavana ubrzo po rođenju. Roditelji su zbunjeno gledali kartone njihove izgubljene dece i čudili se nelogičnostima - obim glave se nije poklapao, beba koja je rođena zdrava, umirala bi nakon samo nekoliko dana sa fatalnom dijagnozom. Nakon smrti, dokumentacija o umrlim bebama ponekad bi nestajala zbog naprasne poplave objekta... Kanal je, tvrde roditelji, išao od Srbije ka Parizu, odakle su deca prodavana dalje po Evropi, najčešće u Švajcarsku. Jedno dete, priča se, “koštalo je” od 12.000 do 40.000 evra, a sve zavisno od toga ko su mu roditelji, da li su obrazovani, koliko godina imaju i slično... Gotovo sedam decenija smenjuju se generacije roditelja kroz porodilišta gubeći decu pod čudnim i nelogičnim okolnostima. Ako su optužbe makar desetog dela očajnih roditelja tačne, kako je moguće, bez sprege sa otmičarima, da policija nikada nije rešila nijedan slučaj?!

MILENA JANKOVIĆ

Predsednik udruženja „Nestale bebe Beograda“ koje je osnovano 2018.godine. Duži niz godina se bavi advokaturom u Srbiji. Svojim radom aktivno doprinosi roditeljima u potrazi za njihovom nestalom i otetom decom, kao i deci koja traže svoje biološke roditelje.

Majka je koja će pronaći i svoje oteto dete.

Preuzmite CV Milene Janković na srpskom jeziku u PDF-u ovde

Preuzmite CV Milene Janković na engleskom jeziku u PDF-u ovde